Лінгвістичні студії: Збірник наукових праць.

ГРУПА ЗА УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ КАТЕДРЕ ЗА СЛАВИСТИКУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

загрузка...

Украјински језик и књижевност предаје се на Катедри за славистику Филолошког факултета Београдског
универзитета као други словенски језик од 1991. године. Први предавач био је истакнути слависта,
дугогодишњи наставник Катедре за славистику, Богдан Терзић током 1991/92. школске године.
Међу првим студентима украјинистике школске 1991/92. и 1992/93. године била је и мр Тања Гаев (neй
Икић), данас асистент за украјински језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Од 1992. године предмет Украјински језик и књижевност као други словенски језик све до 2002. године
предавала је професор др Људмила Поповић. Највећа заслуга за формирање посебне Групе за украјински језик
и књижевност у оквиру Одсека за славистику 2002. године управо припада професору др Људмили Поповић.

Од 2002. године на Групи за украјински језик и књижевност предавали су:
— историчар књижевности др Јанко Рамач, редовни професор Новосадског универзитета, хонорарни
сарадник Филолошког факултета у Београду у периоду од 2002. до 2008., поново од школске 2009/2010. године
— др Јулијан Тамаш, редовни професор Новосадског универзитета, академик Националне академије наука
Војводине, хонорарни сарадник Филолошког факултета у Београду у периоду од 2004. до 2007.
— кандидат наука Лесја Петровска, асистент Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“,
контрактуални лектор Филолошког факултета у Београду у периоду од 2003. до 2005.
— Александар Григорјев, сарадник Кијевског института новинарства, контрактуални лектор Филолошког
факултета у Београду у периоду од 2006. до 2007.
— доцент Јуриј Васиљович Лисенко (псеудоним Јурко Позајак), украјински песник и државни службеник
(руководилац Службе припреме говора Председника Украјине секретаријата Председника Украјине), члан
песничке групе „Пропала грамота“, аутор збирке „Пропала грамота“ (1991), „Шедеври“ (1997), „Лiмерики“,
објављени у зборнику „Молода Україна» и «Чорнобильський букварик», без надокнаде држао предавања из
стилистике у периоду од 2006. до 2007.
— мр Милена Ивановић, асистент Филолошког факултета у Београду од 2000. године до данас
— мр Тања Гаев, асистент Филолошког факултета у Београду од 2002. године до данас
— Јулија Билоног, асистент Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“, контрактуални
лектор Филолошког факултета у Београду од 2005. године до данас
— Зорјана Хук, асистент Лавовског националног универзитета „Иван Франко“, контрактуални лектор
Филолошког факултета у Београду од 2007. године до данас.

13.06.1991. године на Филолошком факултету у Београду одбрањен је први магистарски рад из области
украјинистике у Србији под насловом „Семантички потенцијал назива за боје у украјинском, руском и српском
језику (на материјалу фолклора XIX века)“, ментор др Предраг Пипер, дисертант Људмила Поповић.

25.12.1997. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду одбрањена је прва докторска
дисертација из области украјинистике у Србији под насловом «Епистоларни дискурс украјинског и српског
језика», ментор др Предраг Пипер, дисертант мр Људмила Поповић. Овако украјинистика званично започиње
као научна дисциплина.

07.12.2004. године на Филолошком факултету у Београду одбрањен је магистарски рад из области
украјинистике у Србији «Категорија прелазности у украјинском и српском језику», ментор др Људмила
Поповић, дисертант Милена Ивановић.

30.11.2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду одбрањен је магистарски рад под
насловом „Семантички потенцијал назива за бројеве у украјинском, руском и српском језику (на материјалу
фолклора XIX века)“, ментор др Људмила Поповић, дисертант Тања Гаев.

Украјинистика се као научна дисциплина формира у пуном обиму о чему говоре објављене монографије
из украјинистике:
— др Људмила Поповић, Eпистоларни дискурс украјинског и српског језика, Филолошки факултет,
Београд 2000: 305 стр.;
— др Људмила Поповић, Фокусна перспектива украјинске књижевности, Филолошки факултет, Београд
2006: 265 стр.;
© Гаєв Т., 2010 ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 21

324
— др Људмила Поповић, Језичка слика стварности. Когнитивни аспект контрастивне анализе. Филолошки
факултет, Београд 2009: 309 стр.
— мр Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект, Задужбина
Андрејевић, Београд 2007: 120 стр.

Објављена је капитална ауторска антологија украјинске поезије: У инат ветровима, Антологија
украјинске поезије ХVI-ХХ век. Приређивач др Људмила Поповић. Друштво српско-украјинског пријатељства
Републике Српске, Бања Лука. Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево 2002.
Избор, предговор, коментари и превод: др Људмила Поповић. (1-708) Превод и поговор: проф. др Миодраг
Сибиновић, (617-641), као и „Антологија украјинске постмодерне приповетке“ (приредио Јуриј Виничук, с
украјинског превели Милена Ивановић, Ала Татаренко, Дејан Ајдачић), Stylos, Нови Сад 2005: 236 стр.

Објављени су бројни радови из украјинистике у научним часописима Србије, српски украјинисти
учествовали су на међународним конгресима слависта: проф. др Људмила Поповић на XII, XIII, XIV
Конгресима у Кракову, Љубљани, Охриду; на Конгресима украјиниста: мр Милена Ивановић — Чарновице 2002,
др Људмила Поповић — Донецк 2005, др Људмила Поповић, мр Милена Ивановић – Кијев 2008, мр Тања Гаев на
12, 13, 14. међународном скупу слависта у Опатији, као и на другим међународним конференцијама у Србији и
иностранству.

Преводи поезије студената Украјинистике са украјинског на српски језик објављени су у «Књижевној
речи», званичном листу Удружења писаца Србије.

Украјинистичким питањима баве се, осим наставника и сарадника Катедре за славистику, и други
стручњаци науке о језику и књижевности. Велики допринос дали су својим радовима и истакнути слависти:
— др Јулијан Тамаш, редовни професор Новосадског универзитета, академик Националне академије наука
Војводине који је објавио монографију „Украјинска књижевност између Истока и Запада“, Матица Српска,
Нови Сад 1995;
— др Миодраг Сибиновић, професор у пензији. Украјинистичке преводе и стручне текстове посвећене
украјинској књижевности објављује од 1993. године: преводи у „Савременику плус“, „Српском књижевном
гласнику“ (превод песме Ивана Драча „Крила“ и „Ждребе“, превод песме Миколе Винграновског „Хајдемо у
врт“, преводи поезије Васиља Стуса); 1994. преводи у „Књижевној речи“; 2002. преводи у „Градини“, у
„Антологији украјинске поезије 16-20. века“ која садржи поезију 74 украјинска песника, монографија „Иза
хоризонта“, Београд, Чигоја штампа – радови о Шевченку, Риљском, Драчу, Кордуну, репресованим
украјинским песницима, песницима генерације осамдесетих-деведесетих година 20. века, о историји српско-
украјинских културних веза; 2004. преводи поезије Виктора Кордуна; 2006. преводи у „Писму“ и „Развитку“, у
антологији репресованих украјинских песника 20. века „Жигосани“; 2008. књига „Словенска вертикала“, у
едицији Славистичка библиотека у којој је такође заступљена украјинистичка тематика.
— професор др Предраг Пипер, дописни члан САНУ
— Богдан Терзић – професор у пензији. Први предавач украјинског језика на Београдском универзитету.
Објавио неколико чланака посвећених питањима украјинског језика, 1988. превод „Украјинских народних
бајки“
— историчар др Јанко Рамач, редовни професор Новосадског универзитета

Од 21.4. до 14.5.2000. у Београду су у организацији Српско-украјинског друштва, Етнографског музеја у
Београду и Етнографског музеја Института за етнологију Украјинске националне академије наука одржани
Дани украјинске културе.
Том приликом организована је изложба „Писанка – украјинска ускршња јаја“ коју су отворили директор
Етнографског музеја у Београду Митар Михић и директор Ентографског музеја у Лавову Степан Пављук, а
говором су отварање изложбе поздравили саветник у Амбасади Украјине у Београду Олег Пављученко и
председник Српско-украјинског друштва Људмила Поповић. На изложби су изложене писанке из различитих
крајева Украјине из фондова Етнографског музеја у Лавову.
Организован су округли столови „Традиција и перспекитве украјинске националне идеје у културно-
историјском контексту“ и „Симболика ускршњих јаја“ у којима су учествовали Марија Пигуљак, кустос
Етнографског музеја из Лавова и Мирослав Илић, теолог и историчар уметности из Музеја Српске православне
цркве.
Одржана су предавања: Петра Влаховића „О неким етнолошким обележјима Украјинаца“, Јулијана
Тамаша „Украјинска књижевност између Истока и Запада“, Динка Давидова „Украјинско-српске барокне везе у
ликовној култури“ (о утицају украјинског барока на српску црквену архитектуру и сликарство), Миодрага
Сибиновића „Украјинска лира у српској преводној поезији“ (најновији преводи украјинске поезије, од њених
почетака до савремених песника). Розділ ХІІ. УКРАЇНІСТИКА ЗА КОРДОНОМ

325
У атријуму Етнографског музеја гудачки квартет Белоти и хор Дома културе из Руског Крстура одржали
су концерт.
У Музеју Југословенске кинотеке приказани су филмови Л. Осике „Камени крст“ (1968) и „Захар Беркут“
(1972), 7 филмова О. Довженка, документарни филм о О. Довженку и округли сто посвећен њему у коме су
учествовали Петар Љубојев, Бода Марковић, Људмила Поповић, а приказана су и 2 филма новије продукције:
„Просвета“ И. Миколајчука (1998) и „Песник и кнегиња“ С. Клименка (1999).

2001. покренут је електронски пројекат Растко: Кијев-Лавов у оквиру српске електронске библиотеке
Растко.

8. и 9. маја 2002. у Београду су у организацији Српско-украјинског друштва одржани Дани украјинске
културе. У оквиру ове манифестације одржана је промоција Антологије украјинске поезије од 16. до 20. века «У
инат ветровима» у преводу Људмиле Поповић и Миодрага Сибиновића. Гост Српско-украјинског друштва и
Катедре за славистику био је песник Иван Драч, који је одржао предавање на тему «Књижевност у независној
Украјини». У Римској дворани Библиотеке града Београда одржано је књижевно вече посвећено стваралаштву
Ивана Драча.

1. октобра 2002. почела је прва школска година на групи за украјински језик и књижевност.

3. октобра 2002. гост Међународног сусрета писаца, украјински песник Васиљ Махно на Филолошком
факултету у Београду одржао је предавање на тему «Стваралаштво украјинских писаца у емиграцији».

24. октобра 2002. украјински писац Јуриј Андрухович одржао је предавање на Филолошком факултету у
Београду «Постмодернa у словенским књижевностима» у оквиру промоције српског превода романа
«Перверзија».

29. новембра 2002. поводом отварања групе за Украјински језик и књижевност, студенти украјинистике
одржали су приредбу за амбасадора Украјине А. Шостака.

Од 10. до 24. априла 2003. студенти украјинистике боравили су на Кијевском националном универзитету
«Тарас Шевченко».

9. маја 2003. на Филолошком факултету у Београду одржано је предавање украјинског писца и есејисте Миколе
Рјабчука «Парадокси савремене украјинске културе».
30. октобра 2003. студенти и предавачи групе за украјински језик и књижевност Филолошког факултета
у Београду присуствовали су Балу Украјинаца у Сремској Митровици.

24. децембра 2003. у амфитеатру Филолошког факултета у Београду одржана је приредба за
новопостављеног амбасадора Републике Украјине у Србији и Црној Гори, господина Руслана Демченка,
поводом презентације студентског часописа „Вікно», сајта Украјинистике и зидних новина. Студенти су
премијерно извели представу „Лажљивац са Литванског трга“, читали одломке из својих ауторских радова,
превода и отпевали песме «Північна», «Я піду в далекі гори», «Червона рута». Приредби су поред амбасадора
присуствовали декан Филолошког факултета, проф. др Ратко Нешковић, шеф Катедре за славистику, проф. др
Предраг Пипер, као и остали професори, асистенти и студенти са Катедре за славистику.

2004. студенти Групе за украјински језик и књижевност покренули су свој годишњак „Викно“.

12. фебруара 2004. у оквиру XLII Скупа слависта Србије «Славистика и славенство од првог српског
устанка до наших дана» одржана је украјинистичка секција на којој је прочитано дванаест реферата посвећено
различитим питањима савремене украјинистике. На скупу су осим професора и наставника са наше катедре
учествовали и гости са Универзитета у Новом Саду и Лавовског националног универзитета «Иван Франко».

загрузка...

20. марта 2004. у организацији Амбасаде Украјине у СЦГ и Општине Кула, студенти Украјинистике (I и
II година) и студенти Русистике (III година) одржали су приредбу у Кули на манифестацији „Шевченкови дани“
поводом 190-годишњице од рођења украјинског писца Тараса Шевченка. Манифестацији су испред Амбасаде
Украјине присуствовали: аташе за културу Јуриј Лисенко, Јуриј Дрозд, задужен за питања економских односа и
испред Филолошког факултета из Београда, лектор за украјински језик Лесја Петровска и хонорарни сарадник
за украјински језик и књижевност Тања Гаев.
Званичан пријем организовали су председник Општине Кула, Жељко Двожак и организатори
„Шевченкових дана“ ─ украјинска дијаспора у Војводини. Том приликом локалне новине су интервјуисале
студенте Украјинистике о њиховом интересовању за украјински језик и књижевност, о чему је направљена и ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 21

326
документарна емисија, која је емитована на локалној ТВ станици.Присуствовали смо отварању изложбе слика
Виктора и Елене Зубко у Галерији слика Кула, одржали смо приредбу заједно са програмом КУД-а Кула.
Студенти су рецитовали стихове и певали песме на стихове Т. Шевченка. После званичног програма,
организована је свечана вечера у ресторану „Родић“ у Кули.

13. априла 2004. гостовање украјинског песника Виктора Кордуна у Римској дворани Библиотеке града
Београда, поводом 10-годишњице успостављања дипломатских односа између Украјине и СЦГ и представљања
збирке песама Виктора Кордуна «Песме» у преводу проф. др Миодрага Сибиновића. Промоцију су својим
певањем улепшали ветерани хора „Никола Тесла“ из Београда. Стихове је у преводу на српски језик читао
глумац И. Јагодић. Стихове на украјинском језику читале су стиденткиње III године Русистике: Маријана
Ђивуљски и Снежана Ћулибрк. О поезији Виктора Кордуна говорили су проф. др Миодраг Сибиновић и проф.
др Људмила Поповић. Сам песник читао је своје песме „Бели псалми“ и „Отаџбина“.

16. априла 2004. Виктор Кордун одржао је предавање на Филолошком факултету у Београду на тему
„Кијевска школа и њен утицај на украјинску књижевност“ коме су присуствовали, поред студената
Украјинистике, и бројни студенти Катедре за славистику, као и професори и асистенти.

07. маја 2004. гостовање професора Леонида Рудницког, ректора Слободног украјинског универзитета,
председника Светског савета научног друштва «Тарас Шевченко», академика Украјинске националне академије
наука, германисте и украјинисте у организацији Амбасаде Украјине у СЦГ и Друштва украјинско-српског
пријатељства. Том приликом професор Л. Рудницки је одржао предавање на Филолошком факултету у
Београду на украјинском језику на тему „Дмитро Чижевски и Томас Ман“, коме су поред студената
Украјинистике, присуствовали и многобројни студенти Катедре за славистику, професори и асистенти, као и
људи из јавног и културног живота.

25. маја 2004. на Филолошком факултету у Београду у организацији Катедре за славистику одржана је
приредба поводом Дана словенске писмености. У програму су учествовали студенти Русистике, Полонистике,
Украјинистике, Бохемистике, Словакистике, као и ученици I и IX београдске гимназије, студенти Филолошког
факултета из Никшића са представом „Медвед“ по истоименој драми А. П. Чехова, ученици основних школа из
Сремчице и Чачка.

Од 1. до 15. јула 2004. студијски боравак групе студената украјинистике (6 студената I године, 2
студенткиње II године, 1 студенткиња III године Русистике) у пратњи асистента-приправника Тање Гаев на
Филолошком факултету Лавовског националног универзитета „Иван Франко“ у Лавову у складу са споразумом
између Филолошког факултета Универзитета у Београду и Филолошког факултета Лавовског државног
универзитета „Иван Франко“.
Студенти су били смештени у студентском дому, удаљеном 15-ак минута трамвајем или линијским
таксијем од центра и факултета, на спрату за странце, у једнокреветним, двокреветним и трокреветним собама.
Добили су, такође, стипендију у износу од 15 гривни дневно.
Студенти су радним даном имали предавања од 10-13 часова, једно из језика, једно из књижевности.
Сваког дана су биле организоване и ваннаставне активности: сусрети и дружење са савременим писцима,
обилазак музеја, споменика, цркви у самом Лавову. Организована су и два целодневна излета ван Лавова о
трошку Лавовског универзитета. Први излет је био посета манастиру, одбрамбеној тврђави и музеју
Звенигороду, а други обилазак замкова Лавова: Олеског, Золочивског, Пидгорецког и куће-музеја песника
Маркијана Шашкевича. Студенти су били у Етнографском, Националном, Историјском музеју, Музеју-апотеци,
Музеју оружја, Етно-музеју „Шевченков гај“, Музеју књиге, у одељењу Ретке књиге библиотеке Лавова, на
кули Општине Лавов „Ратуше“. Гледали су оперету „Гуцулка Ксења“ у Драмском позоришту и балет „Жизела“
у Опери и балету.
Координатор и организатор целог програма и студијског боравка била је Ала Татаренко, доцент на групи
за српски језик и књижевност Филолошког факултета Лавовског државног универзитета „Иван Франко“. Она и
декан факултета, проф. др. Тарас Салига, изразили су жељу за дуготрајном и што садржајнијом сарадњом
између наша два факултета.

Од 10. до 31. августа 2004. студенти друге године боравили су са асистентом-приправником Миленом
Ивановић на дијалектолошкој пракси у местима Војводине (Кула, Врбас и Сремска Митровица). Студенти и
асистент су били смештени по кућама локалних Украјинаца, који су им и били испитаници за две врсте анкете –
језичку и етнографску. У сва три града, на крају нашег боравка, приређене су свечане вечере. Студенти су
такође дали интервју за украјинскојезичку емисију на Радио-Кули.

4. септембра 2004. Дан Европе отвореног срца у Чика Љубиној улици у Београду у организацији
Туристичке организације Београда. Овом приликом су амбасаде и културни центри Републике Украјине, Розділ ХІІ. УКРАЇНІСТИКА ЗА КОРДОНОМ

327
Француске, Велике Британије, Шпаније и Немачке представиле своје земље на штандовима са свим потребним
информацијама о томе где и шта се може сазнати о датој земљи. На позив и молбу Амбасаде Украјине у СЦГ
студенти Украјинистике су наступили на штанду Републике Украјине и својим богатим културним програмом,
који је био пропраћен са великом пажњом учинили штанд Украјине најпосећенијим. Овај догађај су забележили
новинари „БК“ телевизије и емитовали га у свом јутарњем програму.

Од 15. до 30. септембра 2004. студијски боравак групе студената српског језика и књижевности
Филолошког факултета Лавовског националног универзитета „Иван Франко“ на Филолошком факултету у
Београду у складу са споразумом између Филолошког факултета Београдског универзитета и Филолошког
факултета Лавовског државног универзитета „Иван Франко“.
Студентима су организована предавања из српског језика у Центру за српски језик за странце на
Филолошком факултету у Београду и додатна предавања код проф. др Јасне Јанићијевић „Српска митологија“,
код проф. др Александра Јеркова „Српска књижевност упркос свему“, код проф. др. Љубомира Поповића
„Савремени српски језик“, код проф. др Михајла Пантића „Савремени тренутак српске књижевности“.
Организоване су и бројне ваннаставне активности: целодневни излет у Вршац на манифестацију „Берба
грожђа“, званични пријем код декана Филолошког факултета, проф. др Ратка Нешковића, пријем у Амбасади
Украјине у СЦГ, обилазак музеја, цркви, споменика, библиотека и одлазак у биоскоп на премијеру филма
Е. Кустурице „Живот је чудо“.

24. новембра 2004. поводом европског дана језика, у библиотеци Филолошког факултета у Београду
одржана је приредба у чијем склопу је промовисан часопис «Вікно».

Од 10. јануара до 10. фебруара 2005. у оквиру договора и потписаних међународних уговора „Уговора о
сарадњи у области образовања, културе и спорта између Владе Украјине и Савезне владе Републике
Југославије“ од 24.01.1996. године и Уговора о сарадњи између Београдског универзитета и Кијевског
националног универзитета “Тарас Шевченко“ на специјализацију у трајању од месец дана дошла је Олена
Михајловна Ткаченко.

Од 27. фебруара до 12. марта 2005. на студијском боравку на Филолошком факултету у Београду
боравило је 10 студената српског језика и књижевности са Кијевског државног универзитета „Тарас
Шевченко“.

9. марта 2005. одржана је приредба студената Украјинистике II и III године у читаоници Катедре за
славистику поводом јубилеја Тараса Шевченка и манифестације „Дани Шевченка“ као и изласка 4. броја
студентског часописа „Вiкно» на тему „Довженко и Шевченко као мит Украјине“. Почасни гости били су
студенти српског језика и књижевности са Кијевског државног универзитета „Тарас Шевченко“, декан
фактултета проф. др. Ратко Нешковић, аташе за културу при Амбасади Украјине у СЦГ Јуриј Лисенко и Васиљ
Дацишин.

Од 9. до 24. априла 2005. 14 студената I и III године са групе за Украјиниски језик и књижевност са
Филолошког факултета у Београду било је на студијском боравку на Кијевском државном универзитету „Тарас
Шевченко“.

19. маја 2005. одржано је књижевно вече „75 пролећа Лине Костенко“ у малој сали „Коларца“ посвећено
стваралаштву украјинске песникиње Лине Костенко. О њеном стваралаштву и значају њене поезије говорили су
професори Људмила Поповић и Миодраг Сибиновић. Песме Лине Костенко у преводу на српски језик читали
су глумци И. Јагодић и Т. Бошковић. Песму „Пинг-понг“ на украјинском језику рецитовала је студенткиња I
године Ива Бабић, а хор студената украјинистике отпевао је народне украјинске и ауторске песме: „Їхав козак
за Дунай», «Чом ти не прийшов», «Я вертаюся додому», «Лiлiя», «Вибачай». Књижевној вечери присуствовали
су аташе за културу Амбасаде Украјине у СЦГ Јуриј Лисенко, телевизија Нови Сад, студенти Филолошког
факултета у Београду и други бројни гости…

24. маја 2005. у оквиру прославе Дана словенске писмености на Филолошком факултету у Београду
Група за украјински језик и књижевност представила се песмама у извођењу свог хора. Гости су били
белоруски студенти српског језика и књижевности са Белоруског државног универзитета из Минска, ученици
ОШ „Душко Радовић“ из Сремчице. Приредби су присуствовали декан Филолошког факултета, проф. др. Ратко
Нешковић, професори, наставно особље и студенти Катедре за славистику, као и други бројни гости…
7. септембра 2005. у читаоници Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду одржано је
предавање савременог украјинског писца Јурија Виничука, потпредседника Украјинске асоцијације писаца
поводом промоције превода „Антологије савремене украјинске приповетке“ на српски језик. Ј. Виничук
упознао је студенте I године Украјинистике са својим делима „Чорт зна що», «Книга бестiй», «Мальва Ланда» и ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 21

328
говорио о стварању књижевне митологије у својим делима. Предавању су присуствовали отправник послова
Амбасаде Украјине у СЦГ Јуриј Лисенко са супругом, новинари „Данас-а“…

13. новембра 2005. одржано је Вече украјинске поезије на Коларцу под називом „Жигосани“, посвећено
репресованим украјинским песницима 20-30-их, 60-их, 80-их година ХХ века. У програму су учествовали
проф. Љ. Поповић и проф. М. Сибиновић, чије су преводе песама на српски језик казивали глумци Иван
Јагодић и Тања Бошковић. Хор студената Украјинистике отпевао је песме „Україно», «Я вертаюся додому», а
студенткиња III године Украјинистике, Зорица Обрадовић са својим бендом певала је песме популарне
украјинске групе „Плач Єремiї». Вечери су присуствовали многобројни гости.

26. новембра 2005. одржано је Вече украјинске поезије у Пожаревцу у оквиру Пожаревачких дана
културе. У организацији Амбасаде Украјине у СЦГ и Дома културе из Пожаревца одржано је књижевно вече
посвећено украјинској историји, култури и књижевности. Аташе за културу при Амбасади Украјине у СЦГ,
Јуриј Лисенко, одржао је поздравни говор и укратко упознао присутне са историјом Украјине. Поводом
обележавања дана сећања на жртве вештачки изазване глади у Украјини (последње суботе у новембру), свим
жртвама је упаљена свећа и указан помен минутом ћутања. Проф. Миодраг Сибиновић присутне је упознао са
украјинском књижевношћу, са посебним освртом на песнике и поезију XVIII-XX века. Његове преводе песама
украјинских песника на српски језик казивали су глумци Тања Бошковић и Иван Јагодић. Хор студената
украјинистике том приликом отпевао је песме “Лiлiя», «Я вертаюся додому», «Їхав козак за Дунай». После
богатог и разноврсног програма домаћини су са учесницима програма разговарали о српско-украјинским везама
уз пиће и закуску.

26. децембра 2005. студенти Украјинистике III године организовали су дружење са студентима
Украјинистике I, II и IV године и са професорима поводом прославе Нове године уз музику и послужење, које
су сами припремили.

22. фебруара 2006. Катедру за славистику, Филолошки факултет у Београду и декана посетила делегација
Украјинске академије наука и уметности: господин Онишченко ─ директор библиотеке УАНУ ─ сектор
друштвених и хуманитарних наука, и господин Лебедев, хемичар, члан УАНУ. Састанку су присуствовали:
аташе за културу Амбасаде Украјине у Београду, господин Ј. Лисенко, проф. др Људмила Поповић, мр Милена
Ивановић, асистент-приправник Тања Гаев, контрактуални лектор Јулија Билоног, студенти IV године
Украјинистике: Здравка Дрљача, Душка Здравковић, Јелена Павлов. Том приликом у садржајним и
пријатељским разговорима договорена је будућа сарадња, помоћ, организација скупова, конференција, рад на
украјинско-српском двојезичном речнику, зборницима.

18. марта 2006. у организацији Амбасаде Украјине у Београду и дијаспоре Украјинаца из Куле
организовани су Дани Шевченка „Шевченко и Украјина“ на којима су 40-минутним програмом (рецитовање
стихова, делова Шевченкове биографије и певањем песама „Їхав козак за Дунай», «Чом ти не прийшов»,
«Лілія», «Україно») учествовали и студенти Украјинистике Филолошког факултета у Београду: Ивана Матић,
Милица Беговић, Весна Златановић, Катарина Јовановић, Миљана Мерле, Ана Максимовић, Маријана
Ђивуљски и Снежана Ћулибрк. Заједно са студентима овој манифестацији присуствовао је аташе за културу
Амбасаде Украјине у Београду, господин Ј. Лисенко. Студенте је том приликом примио председник општине
Кула и приређена је свечана вечера у ресторану „Родић“ у организацији дијаспоре Украјинаца.

Од 27. марта до 10. априла 2006. из Лавова са Лавовског универзитета „Иван Франко“ у оквиру размене
студената допутовала је група од 14 студената, 1 асистенткиње и 1 професора српског језика и књижевности на
14-дневни студијски боравак и један студент-постидпломац у оквиру постдипломског усавршавања у трајању
од једног месеца.

4. априла 2006. студенти Украјинистике I-IV године: Милан Ђорђевић (Студент), Горан Миленковић
(Летописац Нестор), Милица Беговић (Анђео), Ивана Матић (Ђаво), Здравка Дрљача (Дежурна у студентском
дому), Марко Станисављевић (Пробисвет), Ана Шваб (Испитни рок), Милена Пиварски (Муза) у режији
контрактуалне лекторке за украјински језик Јулије Билоног у амфитеатру Филолошког факултета у Београду
премијерно су извели представу „Повест савременог доба“ („Повість соврем’янних літ»). Студенти српског
језика и књижевности Лавовског универзитета «Иван Франко» припремили су кратак програм, после чега је
настављено дружење. Приредби су присуствовали многобројни гости, професори и студенти.

24. маја 2006. прослава Дана словенске писмености на Катедри за славистику Филолошког факултета у
Београду. Том приликом су и студенти Украјинистике репризно извели представу „Повест савременог доба“.
Розділ ХІІ. УКРАЇНІСТИКА ЗА КОРДОНОМ

329
Од 30. јуна до 15. јула 2006. 13 студената украјиниског језика и књижевности I, II и III године у пратњи
асистента-приправника Тање Гаев провело је 14 дана на студентском боравку у Лавову на универзитету „Иван
Франко“ у оквиру размене студената, а мр Милена Ивановић у оквиру стучног усавршавања.

2. октобра 2006. свечани пријем студената Катедре за славистику у сали 11 Филолошког факултета у
Београду. Студенте је поздравио управник катедре проф. др П. Буњак, свечано им је уручио индексе и упознао
их са новим планом и програмом по Болоњској конвенцији. Студенте су затим по студијским групама преузели
професори и предавачи. На групу за украјински језик и књижевност уписало се 16 нових студената.

16. октобра 2006. из Кијева је допутовао контрактуални лектор за украјински језик, господин Олександр
Миколајович Григорјев.

28. октобра 2006. промоција превода студената Украјинситике IV године „Украјина у пламену“
О. Довженка у „Кинотеци“ и пројекција филма О. Довженка „Земља“.

24. новембра 2006. промоција превода студената Украјинситике IV године „Украјина у пламену“
О. Довженка и обележавање Дана вештачки изазване глади у Украјини (Голодомор) у читаоници библиотеке
Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Говорили су: проф. др Љ. Поповић, Ј. Сабадош,
Ј. Лисенко, проф др Ј. Тамаш. Студенти Украјинистике читали су одломке превода. Приказан је документарни
филм „Голодомор“.

25. новембра 2006. у Саборној цркви у Београду одржана је литургија за жртве вештачки изазване глади
у Украјини, којој су поред представника дипломатског кора присуствовали и студенти Украјинистике.

12. децембра 2006. у читаоници библиотеке Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду
приређено је Књижевно вече са савременим украјинским песником Олесем Иљченком, који је студенте упознао
са својим стваралаштвом, а његове стихове на украјинском и у сопственом преводу на српски језик казивали су
студенти Украјинстике. Уочи дана светог Андреја, студенти Украјинстике припремили су разновстан и
занимљив програм посвећен гатању (ворожіння) и „калети“. После тога настављено је дружење.

14. децембра 2006. промоција превода „Кобзара“ Тараса Шевченка у кући Ђуре Јакшића у Скадарлији.
Говорили су: проф. др М. Сибиновић, проф. др Љ. Поповић, аташе за културу Амбасаде Украјине у Београду Ј.
Лисенко, украјински савремени песник О. Иљченко. Промоцији су присуствовали представници украјинске и
русинске дијаспоре у Србији, студенти Украјинистике и многобројни гости.

27. фебруара 2007. у званичној посети Филолошком факултету у Београду били су амбасадор Амбасаде
Украјине у Републици Србији, господин Андреј Олијник и аташе за културу Амбасаде Украјине, господин
Ј. Лисенко. Том приликом је Амбасада Украјине библиотеци Катедре за славистику поклонила 150 књига
већином на украјинском, али и на руском језику. Са деканом Филолошког факултета проф. др. Ратком
Нешковићем и продеканом за наставу проф. др. Далибором Солдатићем обављени су детаљни разговори не
само о међуфакултетској и међууниверзитетској, већ и о међудржавној сарадњи, понуђена је помоћ факултету и
студентима од стране Амбасаде Украјине. Амбасадор Амбасаде Украјине у Републици Србији разговарао је и
са студентима групе за украјински језик и књижевност и одговарао на њихова питања.

Од 19. марта до 1. априла 2007. у оквиру међууниверзитетске размене између Кијевског државног
универзитета „Тарас Шевченко“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду на Филолошком факултету
у Београду је на 14-дневном студијском усавршавању боравила група од 13 студената србистике са Института
филологије из Кијева у пратњи 1 наставника. Студентима је обезбеђен смештај у студентском дому „Рифат
Бурџевић“, студентске стипендије и предавања на Филолошком факултету.

31. марта 2007. у амфитеатру Филолошког факултета у Београду изведена је премијера студентске
представе „Ось така любов“ на украјинском језику по мотивима драмског дела украјинског писца М. Старицког
„За двома зайцями“. У представи су учествовали студенти I, II и IV године групе за украјински језик и
књижевност. Представу је режирала контрактуални лектор за украјински језик Јулија Билоног.

Од 2. до16. маја 2007. у оквиру међууниверзитетске размене између Кијевског државног универзитета
„Тарас Шевченко“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду на Институту филологије у Кијеву је на
14-дневном студијском усавршавању боравила група од 13 студената украјинистике (I и II године) са
Филолошког факултета из Београда у пратњи 1 наставника. Студентима је обезбеђен смештај у студентском
дому, бонови за исхрану и предавања на Институту филологије.
ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 21

330
Од 11. до 27. маја 2007. у оквиру међууниверзитетске размене између Кијевског државног универзитета
„Тарас Шевченко“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду на Институту новинарства у Кијеву је на
16-дневном студијском усавршавању боравила група од 4 студената украјинистике (IV године) са Филолошког
факултета из Београда у пратњи 1 наставника. Студентима је обезбеђен смештај у студентском дому, бонови за
исхрану и предавања на Институту новинарства.

1. октобра 2007. уместо претходног контрактуалног лектора за украјински језик О. Григорјева са
Института новинарства Кијевског државног универзитета „Тарас Шевченко“ (од 1.10.2006. до 1.10.2007.)
допутовала је контрактуална лекторка за украјински језик Зорјана Хук са Лавовског државног универзитета
„Иван Франко“.

2. октобра 2007. у читаоници Одсека за славистику Филолошког факултета одржано је предавање
украјинског песника и слависте, оснивача и члана авангардне књижевне групе „Лу-Го-Сад“ из Лавова Ивана
Лучука наставницима и студентима Украјинистике.

Од 5. до 19. новембра 2007. у оквиру међууниверзитетске размене између Кијевског државног
универзитета „Тарас Шевченко“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду на Филолошки факултет у
Београд је на 14-дневном студијском усавршавању боравила група од 4 студенткиње новинарства са Института
новинарства из Кијева. Студентима је обезбеђен смештај у студентском дому, студентске стипендије,
предавања на Институту новинарства, посета Новом Саду, Парламенту Војводине, председнику украјинског
већа у Војвођанском парламенту, Мирославу Калињуку, украјинској редакцији војвођанског радија и ТВ
студија „Панонија“, часописима „Рідне слово“ на украјинском и српском језику, „Українське слово“, орган
просвете Украјине, „Соловейко“, часопис за децу, радију „Свобода“, новинама „Данас“.

30. новембра 2007. одбраном магистарског рада на тему „Семантика бројева у руском, украјинском и
српском језику (на материјалу фолклора ХIХ века) пред комисијом у саставу: др. П. Пипер, др. Љ. Раденковић и
др. Љ. Поповић ─ ментора, Тања Гаев стекла је звање магистра филолошких наука.

У Новом саду из штампе у преводу студената украјинистике излази збирка Украјинских народних бајки
на украјинском и српском језику.

21. децембра 2007. промоција књиге „Украјинске бајке на украјинском и српском језику“ и прослава дана
Светог Николе. У промоцији су учествовали Ј. Лисенко, аташе за културу при Амбасади Украјине у Републици
Србији, мр М. Ивановић, мр. Т. Гаев и господин Кочеш испред издавача (Савез Русина и Украјинаца Србије), а
у оквиру прославе Св. Николе у приредби коју је припремила контрактуални лектор за украјински језик
Ј. Билоног учествовали су студенти I и II године и апсолвенти, после чега је уприличено дружење.

5. марта 2008. професору др Људмили Поповић у Сали за седнице Филолошког факултета у Београду у
име Председника Украјине В. Јушченка, његова екселенција Амбасадор Украјине у Србији, Андриј Олијник
свечано је уручио орден кнегиње Олге III степена за заслуге за развој украјинског језика, књижевности и
културе ван граница Украјине.

19. марта 2008. промоција књиге „Украјинске бајке на украјинском и српском језику“ у Удружењу
књижевника Војводине у Новом Саду. Промоцији су присуствовали мр М. Ивановић, мр Т. Гаев, М. Писањук,
академски сликар, који је илустровао књигу, С. Сакач, господа Кочиш, Лалић, Лаћак испред издавача (Савез
Русина и Украјинаца Србије). Промоцији је присуствовало и 5 локалних ТВ станица.

Од 5. до 19. маја 2008. у оквиру међууниверзитетске размене између Лавовског националног
универзитета „Иван Франко“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду на Филолошки факултет у
Београд је на 14-дневном студијском усавршавању боравила група од 14 студената из Лавова. Студентима је
обезбеђен смештај у студентском дому, студентске стипендије, организована им је настава на Филолошком
факултету и богат културни програм.

16. маја 2008. у читаоници Библиотеке Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду и у
Библиотеци града Београда предавање су одржали украјински песници, чланови групе „Последња барикада“:
Андриј Кокотјуха, Свитлана Поваљајева, Лала Багирова, Назар Федорак и Сергиј Пантјух. Говорили су о
савременој украјинској поезији, њеном месту у Србији, преводима на српски језик. Читали су своје стихове у
оригиналу, а студенти су читали њихова дела у преводу Љ. Поповић, М. Ивановић, М. Ђорђевића,
А. Продановић и Д. Ћосића на српски језик. Програм су организовале и водиле професор др Љ. Поповић и мр
Т. Гаев.
Розділ ХІІ. УКРАЇНІСТИКА ЗА КОРДОНОМ

331
24. октобра 2008. ректор Харковског универзитета В. С. Бакиров и ректор Унивезитета у Београду
Бранко Ковачевић потписали су Уговор о сарадњи. Овом приликом је гостима са Харковског универзитета
приређен пријем на Филолошком факултету у Београду, у Ректорату, и свечано је отворена изложба у
Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ под називом „Харковски универзитет и Срби“. Изложби су
присуствовали његова екселенција Амбасадор Украјине у Србији и званичници Амбасаде, многобројне
званице, професори и студенти.

28. новембра 2008. предавање поводом обележавања 75-годишњице вештачки изазване глади
„Голодомора“ у Украјини у читаоници Библиотеке Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду
које су одржали његова екселенција Амбасадор Украјине у Србији, Анатолиј Олијник и професор
др Љ. Поповић. Предавању и програму које су за годишњицу припремиле контрактуалне лекторке за
украјински језик Ј. Билоног и З. Хук у ком су учествовали студенти II, III и IV године присуствовали су
студенти и колеге са других наставних група Катедре за славистику, као и представници украјинске дијаспоре у
Србији.

18. децембра 2008. у читаоници Библиотеке Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду
Украјинисти су обележили дан Светог Николе. У приредби „Ко је тај Никола?“ коју је режирала контрактуални
лектор за украјински језик Ј. Билоног учествовали су студенти I и II године. Присуствовали су студенти и
колеге са других наставних група Катедре за славистику. Гледаоци су имали прилику да се упознају са
украјинским народним обичајима за дан Светог Николе, а после да се друже заједно са учесницима програма уз
музику и послужење, које су припремили Украјинисти.

Од 5. до 19. маја 2009. у оквиру међууниверзитетске размене студената и наставника између Кијевског
националног универзитета „Тарас Шевченко“ и Филолошког факултета Универзитета у Београду на
Филолошком факултету у Београду је на 14-дневном студијском усавршавању боравила група од 10 студената
Србистике са Института филологије из Кијева у пратњи 2 наставника. Студентима је обезбеђен смештај у
студентском дому „Рифат Бурџевић“ и студентске стипендије. За време стручног усавршавања организована је
посебна настава на Филолошком факултету (предавања су одржали проф. др Рајна Драгићевић, проф. др
Људмила Поповић, проф. др Александар Лома, проф. др Душан Иванић, проф. др Александар Јерков) и у
Институту за књижевност и уметност (др Весна Матовић, др Бојан Јовић, мр Драгана Грбић, мр Бранко
Златковић). Осим тога, студенти су имали могућност да се придруже већ постојећим групама које уче српски
језик и књижевност и да добију стручне консултације професора Филолошког факултета у Београду. Такође, за
госте из Кијева биле су организоване многе културне и ваннаставне активности. Студенти су посетили Вукову
задужбину, Задужбину Иве Андрића, Народно позориште, Звездара театар, Етнографски музеј, Конак књегиње
Љубице, а такође неке музеје у оквиру манифестације Ноћ музеја. Организована је екскурзија по Београду и
једнодневне екскурзије у Нови Сад и на Мокру Гору. Студијски боравак био је од вишеструке користи
студентима Србистике ─ били су у прилици да свакодневно комуницирају на српском језику са изворним
говорницима, похађају наставу, упознају се са српском културом и традицијом и набаве књиге неопходне за
студирање.

11. децембра 2009. Андріївські вечорниці – прослава дана Св. Андрија у читаоници Библиотеке Катедре
за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. За ову прилику контрактуална лекторка за
украјински језик Јулија Билоног је са студентима I, II и III године Украјинистике припремила пригодан програм
о значају и значењу овог празника, „калете“, врачања и организовала је квиз у вези са познавањем украјинског
језика и књижевности. Прослави су присуствовали Амбасадор Амбасаде Украјине у Републици Србији,
господин Виктор Недопас са породицом и члановима Амбасаде, гостујући професор са Филолошког факултета
Доњецког националног универзитета Анатолиј Загњитко, представници украјинске дијаспоре у Републици
Србији, наставници и студенти Украјинистике, као и студенти Катедре за славистику и други гости. После
програма је уприличено дружење уз песму и послужење.

10. марта 2010. Вечір Шевченка – поводом 196. годишњице од рођења чувеног украјинског песника
романтичара Т. Г. Шевченка одржана је приредба студената I, II, III и IV године Украјинистике у читаоници
Библиотеке Катедре за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Пригодан програм из
биографије Т. Г. Шевченка на српском језику уз рецитовање његове поезије на украјинском језику припремила
је контрактуална лекторка за украјински језик Зорјана Хук, док је асистент за украјински језик и књижевност
мр Тања Гаев са хором Украјинистике припремила песме „Пісня про рушник», «Черемшина», «На долині
туман» и «Червона рута». Приредби су поред наставника и студената Украјинистике, студената Катедре за
славистику, представника дијаспоре и културно-уметничких друштава Украјинаца у Републици Србији и
осталих бројних званица, присуствовали и Амбасадор Амбасаде Украјине у Републици Србији, господин
Виктор Недопас са породицом и члановима Амбасаде, који је у име Амбасаде поздравио све присутне госте,
академски сликар господин Михаљ Писањук који је говорио о ликовним делима Т. Г. Шевченка, проф. др ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 21

332
Људмила Поповић, управница Групе за украјински језик и књижевност, која је све присутне званице
поздравила поздравним говором и господин Иван Питка испред Друштва Украјинаца у Београду „Козачок“.
После приредбе је о трошку Друштва Украјинаца у Београду „Козачок“ организован коктел и уприличено је
дружење уз песму и послужење.

За 2012. припрема се симпозијум на Филолошком факултету у Београду поводом 10-годишњице од
оснивања Украјинистике и 20-годишњице од почетка учења украјинског језика и књижевности на Филолошком
факултету Универзитета у Београду.

На www.ukrajinistika.edu.rs налазе се линкови бројних електронских библиотека, као и електронска
библиотека Групе за украјински језик и књижевност.

магистр Тања Гаев

Надійшла до редакції 28 січня 2010 року.

Літературне місто - Онлайн-бібліотека української літератури. Освітній онлайн-ресурс.