У статті на прикладі зіставного аналізу сербсъких та українських дієслів руху розглядається
концептуалізація просторових відношень у мові з урахуванням фактора спостерігача, який може збігатися,
але й не збігатися в одній особі з мовцем, а також стосовно локалізатора дії. Введення в так звану
категорійну ситуацію локалізації фактора спостерігача дає можливість пояснити випадки полісемії та
© Попович Л., 2010 Розділ V. СЛОВОТВІР: НАПРЯМИ, АСПЕКТИ ДОСЛІДЖЕННЯ

195
енантіосемії префіксів з просторовими значеннями та розкрити механізм переосмислення просторових
значень в напрямку аспектуальних.
Ключові слова: семантична категорія локативності, спостерігач, дієслова руху, аспектуальність,
семантика префіксів.

Под деиксисом се подразумева појава просторне локализације према основном принципу одбројавања
координата од нулте тачке која се подудара са местом и временом говорне ситуације. Када се говори о деискису
најчешће се мисли на личне или показне заменице (ја-ти, овај-онај-тај), као и на заменичке прилоге (овде-
тамо, сада-тада). Суштину деиксисне опозиције истраживачи најчешће везују за одреднице “близу-далеко”.
Тако се овај одређује као нешто што припада видном пољу говорног лица, овде као простор који може да
непосредно перципира говорно лице. Постоји примарни и секундарни деиксис. Примарни деискис везује се за
идеалну комуникативну ситуацију, када се саговорници налазе на истом месту у исто време, док се секундарни
деиксис, који се такође зове и наративни (Ehrich 1982), односи на крњу комуникатину ситуацију којој недостаје
један или више конститутивних елемената. Деиксис се такође приказује као временски (Reinchenbach 1947) или
просторни (Ehrich 1982). Анализирајући категорију просторне локализације у секундарном деискису В.Ериха
који издваја место боравка говорног лица, његов денотативни простор и референцијални простор (Ehrich 1982:
49), Апресјан истиче да јој недостаје кључни елемент – посматрач (Апресян 1997: 277), јер се у неким речима
говорно лице и посматрач не подударају. Предмет овог рада биће испитивање семантике префикса код глагола
кретања и транспоновања објекта у српском и украјинском језику са аспекта концепта посматрача чији се
положај поистовећује са говорним лицем или се мисли автономно. Циљ рада састоји се у доказивању тезе да
префикси у саставу глагола кретања реализују своју просторну сему у зависности од тога како је конципиран
положај посматрача (управо посматрача, а не говорног лица).
Локализатор као тачка у простор-времену према којој се одређује положај објекта локализације у
егоцентричном језичком систему најчешће се подудара са самим говорним лицем. Укупан репертоар
просторно-временских оријентира, свих «иза» и «испред», «изнад» и «под» итд. има у основи локализатор који
се на први поглед подудара са положајем говорног лица. Међутим, у одређеним ситуацијама говорно лице се
измешта ван граница локализатора – у том случају репертоар просторно-временских оријентира лоцираће
објекат у односу на посматрача, па тако и говорно лице и посматрач биће уткани у семантику исказа. На
пример, искази доћи кући и отићи кући имају исто значење, али различиту структуру: говорно лице и
локализатор (кућа) су исти у оба случаја, али се мења положај посматрача, што одсликавају префикси глагола
кретања. У првом случају положај посматрача се подудара са положајем локализатора (куће), у другом је
посматрач измештен ван локализатора. У оба примера кретање можемо одредити као хоризонтално са
достизањем циља, али у првом примеру ради се о приближавању, а у другом о удаљавању са аспекта
посматрача.
У украјинском језику запажамо просторну синонимију префикса за-, від-, при- у саставу глагола
транспоновања објекта. Глаголи занести, віднести, принести; завести, відвести, привести итд. означавају
хоризонтално кретање према одређеном циљу. Разлика међу њима постоји на плану диференцијације тачке
гледишта посматрача. Уколико код глагола са префиксом при- посматрач се налази на месту чије се координате
подударају са локализатором – циљем према којем стреми објекат, у случају глагола кретања са префиксима від-
и за- положај посматрача се не подудара са локализатором и налази се у полазној тачки кретања објекта: І
прибув князь Федір Юрійович до Батия, дари йому приніс і просив не йти війною на землю Рязанську (деякий
час перебував там) (Малик, Горить свіча) – посматрач се подудара са локализатором (Батиј), Галя відвела
дитину в садочок (і повернулася); Він завів козу до хліва і прив’язав до ясел (а сам вийшов). – посматрач је
измештен ван локализатора.
Лоцирајући одређени објекат у односу на неки други, говорник као да се раздваја, постаје истовремено
присутан у обе тачке простора и примењује координатни систем у чијем је центру он сам. Исказ Наћи ћемо се
испред Народног позоришта подразумева да ће говорно лице чекати свог саговорника испред главне фасаде
зграде позоришта (његовог лица), јер се таква перцепција простора подудара са антропоцентричним
координатним системом. Уколико се локализатор налази у видном пољу говорног лица, однос између њега и
објекта локализације у односу на локализатор може да се одреди као «одраз у огледалу». У исказу Месец се
помољио иза брда посматрач и месец су супротно лоцирани у односу на локализатор – брдо. У исказу Биоскоп
је иза оне зграде одсликане су координате посматрача који се налази испред зграде која у овом случају служи
као локализатор.
Језик преноси и просторна, и аспектуална значења на различите начине. Ми смо се определили у анализи
просторних значења за глаголе кретања који су настали префиксалном творбом у српском и украјинском језику.
Такав избор није случајан. Будући да су етимолошки везани са предлозима, управо префикси на морфолошко-
творбеном нивоу формирају једну од централних поткатегорија семантичке категорије локативности.
Семантичка повезаност између префикса и предлога огледа се у томе да они преносе идентична просторна
значења, а самим тим и временска која су настала путем метафоризације. Нису реткост конструкције у којима
глаголски префикс формално и семантички дублира предлог: Ући у кућу (кретање кроз простор) – Ући у зреле ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 20

196
године (кретање кроз време); Изаћи из шуме – Изаћи из невоља; – Доћи до школе – Доћи до закључка и сл.
Предлог не мора увек и формално да дублира префикс, исти просторни односи могу да се изразе различитим
формалним средствима: доћи код пријатеља; проћи поред огласа итд.
Конкретно-просторна значења префикса су примарна. У односу на њих у процесу метафоризације и
апстрактног преосмишљавања семантике развила су се сва остала. Примарна просторна семантика предлога
очувана је у «унутрашњој форми» префикса и управо она дочарава полазну основу метафоризације која, као
што је познато, одликава специфичне путеве формирања семантичке репрезентације стварности у језику. Као
што смо показали у нашим ранијим истраживањима ове проблематике (Поповић 2008), таква репрезентација
може да се шематски прикаже у облику тродимнзионалне геометријске фигуре уз чију се помоћ визуализује
човекова представа о простору.
Ослањајући се на појмовно-терминолошки апарат теорије семантичких локализација Предрага Пипера
(Пипер 1997), као и на систематизацију просторних значења глагола кретања коју је разрадила Светлана
Соколова (Соколова 2003), у таквом тродимензиналном систему издвајамо следеће координатне подсистеме у
којима префикси служе као оријентири кретања у односу на одређени локализатор:
1) Кретање у хоризонталној равни
2) Кретање у вертикалној равни
3) Центрифугално-центрипетално кретање
6) Кретање у односу на унутрашњу запремину контејнера
7) Кретање у односу на спољну запремину контејнера
7) Кретање у односу на локализовану раван контејнера
8) Кретање у спољном координатном систему (Поповић 2008).
Међутим, сваки од наведених координатних система може да се додатно сагледа у односу на то да ли се
кретање лоцира унутар њих или у оквиру неког спољног координатног система, или у односу на једну од
профилисаних координатних оса у зависности од положаја посматрача. Сваки од издвојених параметара с
обзиром на положај посматрача може да се сагледа као удаљавање, промицање или приближавање. На тај
начин актуализује се не само одређени локализатор, већ и положај посматрача који одређује избор једног од
формалних средстава профилисања просторног односа. На пример, у односу на посматрача који се налази на
једној од хоризонаталних равни тродимензиналног затвореног простора вертикално кретање може увек да се
одреди као адлативно кретање – удаљавање од посматрача.
Вертикално кретање у једном апстрактном коорднатном системну увек представља адлативно кретање –
удаљавање у односу на посматрача који је различито лоциран. У зависности од тога да ли се актуелизује горња
или доња раван концептуализованог контејнера, кретање се изједначава са кретањем навише (удаљавање од
доње границе контејнера) или као кретање наниже (удаљавање од горње границе контејнера).
Ако је раније било речи о паралелизму координатних система посматрача и локализатора или о односу у
огледалу, ако је локализатор у видном пољу посматрача, у случају локализације вертикалног кретања
посматрач увек одређује кретање као удаљавање, али као кретање наниже или навише у односу на свој положај.
У исказима изаћи на брдо и сићи с брда локализатор је исти (брдо), али се разликује положај посматрача који се
у првом случају смешта у подножје брда, док се у другом премешта на његов врх. С обзиром на јединствени
координатни систем удаљавање као адлативно кретање у њему можемо условно обележити као адлативност+
(кретање навише) или адлативност- (кретање наниже). У оба случаја ради се о јединственом стереотипу
вертикалног кретања које је различито маркирано у односу на нулту хоризонталну осу (+/-).
Доминирање адлативне семе код префикса који реализују значење вертикалног кретања уз одговарајућу
глаголску основу објашњава својеврсну просторну енантиосемију префикса. На пример, префикс з- у
украјинском језику у саставу глагола кретања реализује значење `кретање наниже`: зійти, збігти, злетіти,
знести, звести. Међутим, наведени примери истовремено реализују и значење `кретање навише` уз
одговарајући локализатор: зійти, збігти, злетіти, знести, звести вверх. На пример: Зійшов з ґанку і важко
опустився на невелику вогкувату лавку, затінену вишняком (Стельмах, Велика рідня) (кретање наниже); Тимко,
гулко гупаючи чобітьми по східцях, зійшов угору й заторготів у двері (Тютюнник, Вир) (кретање навише);
Можеш сховатися, як мурашка, в землі або злетіти високо в небо, мов птах, я постараюся скрізь знайти
тебе… (Загребельний, Роксолана) (кретање навише); В цей час знову злетіла зірка, — беручка печаль стисла
йому серце (Шевчук, Дім на горі) (кретање наниже).
Основу разликовања значења једног префикса, која су супротна из перспективе кретања навише-наниже,
али су идентична са адлативног аспекта, чини актуелизовани положај посматрача који се смешта на горњу или
доњу раван апстрактног контејнера, што је формално изражено путем обавезне експликације одговарајућег
предлога и падежа – оријентира уз локализатор: зійти на гору – зійти з гори.
Исто важи и за адлативно-аблативни аспект центрифугално-центрипеталног кретања: кретање од центра
ка периферији контејнера одређује се као адлативно, а кретање од периферије ка центру – као аблативно јер у
оба случаја посматрач се поставља у центар затвореног простора.
Посматрајући сваки од издвојених координатних подсистема који се разликују према положају
локализатора с аспекта посматрача можемо да објаснимо полисемију префикса. На пример, префикс из- према Розділ V. СЛОВОТВІР: НАПРЯМИ, АСПЕКТИ ДОСЛІДЖЕННЯ

197
типу издвојених параметара спада у прву у низу издвојених семантичких поткатегорија локализованости
(кретање у хоризонталној равни): истрчати, извести итд. Адлативни аспект глагола кретања са префиксом из-
објашњава подједнако фреквентну употребу тог префикса у оквиру друге у низу издвојених поткатегорија
(кретање у вертикалној равни): излетети, искочити. У овом случају адлативни аспект кретања послужио је као
полазни домен за просторну метафоризацију – уместо хоризонталне координатне осе профилисана је
вертикална. Аспектуална фазна значења префикса из- – почетно-фазно, тотално-објекатско, интензивно-
резултативно, финално-интензивно, сатуративно, такође могу да се доведу у везу с адлативним аспектом
кретања – профилише се или почетно удаљавање у односу на посматрача или лоцирање резултата радње у
односу на потоњу (избраздати се, измолити, изнемоћи, изборити се – резултат се буквално изводи из радње):
Океан је најпре био миран и онда се избраздао таласима (ЕРСЈ). Са повећањем семантичке раздаљине између
полазног и циљног домена веза са примарним просторним значењем глагола постаје лабавија, све до потпуног
губитка локативног значења и његовог претварања у временско у којем доминира аспектолошка компонента:
изаћи – избраздати се – изнемоћи.
Локализација у односу на профилисану хоризонталну осу у координатном систему представља
апстракцију кретања у којем се полазно и завршно одредиште подудара са странама концептуализованог
контејнера, при чему се поменуте границе замишљају линеарно, тј. лишени су било које врсте запремине.
Уколико се ради о транзитивним префиксалним глаголима кретања који подразумевају постојање објекта који
се креће заједно са субјектом, премештање таквог објекта такође је конципирано као кретање од једне границе
до друге, без уношења објекта из једног координатног система у други или његовог изношења ван
координатног система кретања (иако сема пробијене границе такође чини једну од саставних карактеристика
концептуализације хоризонталног кретања).
Контрастирање глагола кретања у српском и украјинском језику додатно је отежано тиме да у
украјинском језику постоје парови глагола кретања који се издвајају према обележју `кретање у једном правцу`
– `кретање у разним правцима`: іти – ходити, летіти – літати, плисти – плавати итд. Када се анализирају
префиксални деривати ових глагола испоставља се да се приликом префиксације глагола са значењем кретања у
једном правцу чува сема просторног кретања и профилише одговарајући адлативно/перлативно/аблативни
аспект: відлетіти, перелетіти, долетіти и сл., док префиксација одговарајућег глагола са значењем кретања у
разним правцима може да дода његовом значењу аспектуалну сему: ви́літати, ви́їздити, ви́ходити
(интензивно-резултативно значење), відлітати, відплавати (финитивно) и сл. У даљој анализи приликом описа
наведених просторних значења префиксалних глагола у украјинском језику истицаћемо да ли се префиксацијом
глагола који означавају кретање у разним правцима потискује у други план просторна сема.
Почетак кретања у хоризонталној равни, тј. удаљавање од посматрача који је лоциран на почетној
граници новог координатног система, у српском језику преносе префикси из-, по-, од-, уз- (са одговарајућим
варијантама које су условљене морфонолошким променама). Сваки од наведених префикса, осим семе почетка
хоризонталног кретања, садржи додатну сему по којој се разликује у односу на остале. Префикс из-, као што је
било раније напоменуто, поред почетка кретања означава пробијање границе, тј. овај префикс је маркер
преласка из једног координатног система у други: Извео је аргате и откопао мајдан, који је био посве засут
земљом и обрастао шипрагом и борићима (Андрић, Мост на Жепи). Сема вертикалног кретања нагоре такође
може да буде заступљена у овом префиксу: изићи, истрчати, извести, изнети. На пример: Сунце излази
изјутра да бисмо ми људи могли да видимо око себе и да свршавамо потребне послове, а залази предвече да
бисмо могли да спавамо и да се одморимо од дневног напора (Андрић, На Дрини ћуприја).
Префикс уз- поседује сему вертикалног кретања. Значење хоризонталног кретања овај префикс реализује
само уз одговарајућу глаголску основу: узмаћи (се). Уз значење адлативности овај префикс преноси и допунску
сему удаљавања од нечег претећег и непријатног, повлачења: Почеше пришивати један другоме буботке… час
узмакну… час изнова наступе (Глишић, РСХЈ, 6: 463); Олга устукну пола корака назад (Јанковић, Плава
госпођа).
Код префикса по- осим семе почетка хоризонталног кретања подједнако је актуелно аспектуално значење
ингресивности – тј. моменталног наступања и краја почетне фазе која отвара перспективу за даљи ток радње:
поћи, потрчати, полетети, повести. На пример: Узагрепце потрчаше коњи (Вук, Српски рјечник…); Најпосле
су сејмени пронашли у једном удаљеном селу двоје близнади… али када су их повели, мајка није хтела да се
одвоји од њих… (Андрић, На Дрини ћуприја).
Префикс од- преноси адлативно значење удаљавања од почетне границе кретања у хоризонталној равни:
отићи, одјездити, отпловити, отрчати, одлепршати, одвести. На пример: Њу је са очева читлука отео
хајдук, Шпаљо Црногорац, и одвео је у манастир Тару… (Андрић, За логоровања).
У украјинском језику семантику адлативног хоризонталног кретања преносе префикси від-, ви- уз
одговарајућу основе глагола који означавају кретање како у једном правцу, тако и у разним правцима (услед
такве префиксације потоњи понекад прелазе у итеративне глаголе једносмерног кретања): відлетіти, відійти,
відповзти, відсунутися, вилетіти, вийти, виїхати, али літа́ти (у разним правцима) виліта́ти (кретање у
једном правцу + понављаност радње), відліта́ти; хо́дити – вихо́дити, відхо́дити. На пример: Що ж там
побачили діти? Он вони відбігли… (Мушкетик, Крапля крови); Йшли й вийшли на вулицю (Самчук, Волинь); Він ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 20

198
виїхав від Ходачківського задоволений (Шевчук, Дім на горі); Високе небо виблискувало, як полива на відрі,
слало на землю тихі шуми: то шелест вітру, то сюрчання пташиних зграй, що збиралися відлітати, то
відлуння чийогось далекого оклику, то гелготання перелітних гусей (Тютюнник, Вир).
Приликом префиксације глаголских основа које означавају кретање у разним правцима често долази до
померања семантике из области просторних односа у домен аспектуалне карактеристике. На разлику између
просторних и аспектуалних значења у глаголским облицима најчешће указује акценат: вихо́дити (адлативно
просторно значење) – ви́ходити (тотално-објекатско значење); відхо́дити (адлативно просторно значење) –
відходи́ ти (финитивно значење). На пример: Вона прикладає до очей чистеньку ганчірочку і відхо́ дить в
строкату юрбу жінок (Тютюнник, Вир); От, той козак Савлук, ходив, ходив – і набрів оцей низькоділ, де тепер
село, та чи він уподобав, чи то вже ноги одходи́ в, оселився тут (Вовчок, ЕСУМ); Вихо́ дить тоді Сергій на
дорогу і щосили кричить: «Дени-исе-е! Якого біса став?» (Тютюнник, Вир); Я вже ноги свої ви́ ходила. Нічого
не допомагає (Вільде, ЕСУМ).
Једноаргументски глагол відхо́дити функционише у значењу „повлачити се”, што истиче доминирање
просторне семе у структури префикса від-: Відходимо ми, — і широкими кроками, притримуючи рукою
автомат на грудях, побіг до машини, що вже виїжджала з двору (Тютюнник, Вир).
Понекад разликовање просторне и аспектуалне семантике код наведеног типа глагола зависи само од
контекста: Чим далі, тим глибше відлітає від неї ця пташка і тим більше простору їх розділяє (Гончар, Собор)
– адлативно значење; Відлітав своє старий журавель (укр. бајка) – финитивно значење.
Префикси са просторном семантиком модификују уз аспектуална значења глагола и њихов временски
план. Уколико се адлативни префикс додаје на основу презента глагола кретања, такав облик изражава
актуално трајно време: Оксана вихо́дить з хати . Літак відліта́є или хабитуално, односно транспоновано
будуће уз временску детерминанту, напр. Оксана вихо́дить з хати о восьмій годині; Літак відлітає завтра.
Префикс по- у украјинском језику преноси значење удаљавања објекта само уз мотивационе основе
глагола једносмерног кретања: побігти, поплинути, полетіти, помандрувати: Заї-зайчики смішні попливли на
кавуні./ Попливли на кавуні,/ Наче й справді на човні! (Полтава, З лісу зайчики ішли). Уколико се префикс по-
додаје глаголској основи са значењем кретања у разним правцима, новонастали облик, по правилу, спада у
делимитативне глаголе: походити, побігати, поїздити, політати, поплавати. Таква промена просторног у
аспектуално значење сведочи о томе да је сема адлативног просторног кретања код префикса по- подједнако
заступљена као и одговарајућа аспектуална.
У функцији изражавања значења удаљавања од посматрача у украјинском језику ређе се користи
префикс з- (змандрувати), јер је он скоро увек додатно обележен семом адлативног вертикалног кретања
(злетіти) или уклањања објекта са површине (зігнати): «Таке життя, такий закон життя, — подумав
Дорош, любовно розглядаючи майстерно зроблене гніздечко, але не приторкуючись до нього руками, щоб
пташка не змандрувала геть. — Таке життя. Молоде народжується, старе вмирає» (Тютюнник, Вир);
Скочила на ґанок, зігнала метелика, вдарила долонями двері і розпалено влетіла в кімнату (Шевчук, Дім на
горі).
Осмишљавање просторног значења кретања у оквиру граница, тј. перлативног кретања, разликује се у
зависности од тога да ли се дистанца конципира у односу на посматрача који се налази унутар поменутих
граница или ван њих. У првом случају, тј. када се посматрач налази унутар одређеног сегмента са истакнутим
границама, кретање се конципира као промицање објекта. У српском језику такво значење преноси префикс
пре- (прећи, претрчати, препузати, препловити), док у украјинском исто значење преносе префикси пере- и
(ређе) з- (перейти, перебрести, преправитися, перехопитися, злетіти, сплисти): Не могу прећи преко моста
ни сватови ни погреб а да се не зауставе на капији (Андрић, На Дрини ћуприја); Крупна звијезда прелеће преко
мрачна и уска неба, а за њом се осуше ситније (Андрић, Мустафа Маџар); Прешли су само широки,
полутамни ходник којим су као сенке клизили момци у црнини и прибијали се леђима уза зид да пропусте
господу као да је тесно (Андрић, Oмерпаша Латас); (укр.) Велять мені річку брести, широкую та глибокую.
Не сплисти, ані збрести, ні очима перекинути (укр. бајка); Ні степом до неї перебрести, ні морем
перепливти, хіба що думкою перелетіти! Батьку, татари! Переправилися через Дніпро! (Малик, Горить
свіча); А тим часом нападники одним духом перехопилися через луг і почали оточувати село… (Малик, Горить
свіча).
У другом случају дистанца се конципира у односу на посматрача који је измештен ван њених оквира, при
чему у том случају управо полажај посматрача актуализује ретроспективно одмеравање прођеног растојања.
Перлативно значење са аспекта посматрача који је измештен ван сегмента кретања објекта преноси у оба језика
префикс про- (у украјинском језику ту функцију понекад врши и префикс з- ): Прошли смо добри део пута и
сели смо да се одморимо; (укр.) Марія подумки проміряла той шлях, що пройшли його разом, тихий смуток
заповнив її радість (Гончар, Собор). Ох, спливло-минулося, дурні і наїа-ні ми колись були”, — грався в
простоту (Мушкетик, Крапля крови).
Аблативно просторно значење код префиксалних глаголских облика треба размотрити са два аспекта. Са
једног од њих, аблативно кретање може да се сагледа као приспевање у близину посматрача и наставак
кретања, док са другог аспекта аблативно кретање подразумева моменат достизања границе на којој је лоциан Розділ V. СЛОВОТВІР: НАПРЯМИ, АСПЕКТИ ДОСЛІДЖЕННЯ

199
посматрач и њеног пробијања, а тиме и преласка у други координатни систем. С аспекта приближавања
посматрачу у српском језику значење аблативног кретања у хоризонталној равни преносе, уз одговарајуће
глаголске основе, префикси до-, на- и при-: доћи, долетети, допловити, довести, наступити, наићи, налетети,
натрчати, набасати, приспети, приблизити се, прићи.
Сема достизања циља најистакнутија је код глагола са префиксом до-, чије аблативно значење често
дублира предлог до уз истакнути локализатор који указује на одредиште кретања: Са једног бора паде шишарка
и докотрља се до њега (Андрић, Пут Алије Ђерзелеза); То није више био велики сјајни колут који га је
допратио кроз градске улице до тамничких врата (Андрић, На сунчаној страни); Султан је испраћајући кнеза
допратио га чак до његових кола (Ђорђевић, Европа и Балкан).
Префикси на- и при- реализују значење достизања циља, али и продуженог кретања, уз локализатор
аблативног кретања који је углавном истакнут, али може и да буде имплицитно садржан у деиктичком или
другом контексту исказа: Како наступимо на црквена врата, одмах скинемо наше капе и шалове (Поповић,
Путовање по Новој Србији); Прва група је приспјела и кренуло је шездесет рањеника на коњима (Дедијер,
Дневник). Глаголи са префиксом на- који реализују наведено значење садрже пратећу сему неочекиваности: У
том моменту наиђоше однекуда она тешка гвоздена кола (Васић, Црвене магле); Натрчи однекуд крмача и,
дошав до ђетета, најприје га обњушка (Лалић, Раскид). Често семантика глагола са префиксом на- упућује на
локализатор аблативног кретања као на неочекивану препреку на путу: Волови се узмухали па натрчали баш на
звоник (Ћоровић, Записци из касабе).
Други аспект аблативног кретања – достизање и пробијање границе, у српском језику реализују
глаголски префикси до-, од-: донети, допремити, доставити, однети, одвући. Префикси до- и од- са
аблативном семантиком достизања и пробијања границе спајају се само са основом глагола који означавају
премештање објекта (или нечег апстрактног што се поистовећује са објектом) заједно са субјектом, у супротном
додају мотивационој основи значење приближавања циљу (префикс до-) или одмицања од почетне границе
кретања (префикс од-): Турански народи (су) ту вештину први доставили… индојевропским народима
(Бошковић, Историја света…) – аблативна сема пробијене границе; Не сунце само, јер оно не допире никад у
ову ћелију, него његов румени, далеки, посредни одблесак (Андрић, На сунчаној страни) – аблативна сема
доспевања до циља; Однео је своје ствари на место – аблативна сема пробијене границе; Мајка је отишла на
посао – адлативно значење.
Основна разлика у употреби глагола кретања са аблативним префиксима до- и од- састоји се у позицији
посматрача, која се у првом случају подудара с локализатором аблативног кретања, док у другом је лоцирана у
почетној тачки кретања: Обећана је награда ономе ко их нађе и доведе (Андрић, На Дрини ћуприја); Дете…
опет отрча у игру (Домановић, Краљевић Марко по други пут међу Србима).
У украјинском језику семантику аблативног просторног кретања с аспекта доспевања у близину
посматрача описују префикси до-, при-, під-, над-. Сви наведени префикси спајају се како са основама глагола
који означавају кретање у једном правцу, тако и са глаголским основама које реализују сему кретања у разним
правцима и уз то чувају сему аблативног кретања – приближавања циљу: дійти, доповзти, долетіти,
доскакати, прийти, приїхати, підвезти, підійти, підкрастися, підбігти, підтягнути, надійти, над’їхати,
надбрести, доходити, долітати, доїжджати, приходити, припливати, надходити, над’їжджати. На пример:
Доки дійшов до Катратого, зачіплянський телеграф Єльці вже передав, що її особою цікавляться (Гончар,
Собор); Слуги дивилися спідлоба, жах уже доповзав і сюди, вили собаки, й неспокійно ревла худоба — в цей
тривожний ранок її забули погодувати (Шевчук, Дім на горі); Тоді підкрався він до того іншого (вікна) й
побачив, що ті, у хаті, ще й досі гуляють… (Шевчук, Дім на горі); Поїзд вже підбігав до станції (Мушкетик,
Крапля крови); Тоді надбігав чорний кінь, сипав вогнем із ніздрів і мчав за нею, а сотниківна обхоплювала
руками свого білого, і її душив страх (Шевчук, Дім на горі); До них саме підійшла офіціантка Вірунька сердито
і поспішила до автобуса, що саме підійшов (Гончар, Собор). У последњем примеру локализатор аблативног
кретања није истакнут, што указује на интензитет семе аблативног кретања код префикса під-.
Сему пробијања границе приликом аблативног кретања у украјинском језику преносе префикси за-, від-,
при-, про-: завести, занести, забігти, заїхати, відвезти, віднести, відтарабанити, принести, притягнути,
приволокти, провести. Наведени префикси, као и у српском језику, по правилу, спајају се са мотивационим
основама глагола који означавају премештање објекта заједно са субјектом, у супротном могу да реализују
друкчија просторна значења: Люба завела його до світлиці, просторої, гарно прибраної (Мушкетик, Крапля
крови); Та його ж вітром занесе аж у Сумську область (Тютюнник, Вир); Марко, бачачи, що Тимко не їсть,
поклав у полу сорочки кілька картоплин, хотів віднести йому (Тютюнник, Вир); Бригадир та водій грузовика
вернулися пізно, принесли оселедців у газеті, пляшку й чорну хлібину (Гончар, Собор); Тихоступ провів їх аж за
останні двері (Мушкетик, Крапля крови).
Што се тиче употребе префикса за-, она је условљена додатном семом неочекиваности, неуобичајености
радње, као и семом дефинитивног достављања објекта на одредиште с којег се он више не враћа, за разлику од
немаркиране аблативне употребе префикса від-: Вночі вона наче на велетенських хвилях коливалася, западаючи
в темні ями короткого сну і виносячись на гребені, коли очунювала. Не мала сили змагатися проти такого
накоту, а вранці взяла парасолю й занесла документи в технікум (Шевчук, Дім на горі) – очигледно је да је ЛІНГВІСТИЧНІ СТУДІЇ. Випуск 20

200
одлука субјекта необична, документа ће остати у школи; Ми сьогодні ж віднесемо до загсу паспорти. Й
скажемо всім на роботі (Мушкетик, Біла тінь) – одлука је очекивана, пасоши ће се узети назад по завршетку
процедуре; Решту хворосту теж використав на добре діло — відніс до бочкаря на обручі з тим, щоб той
понабивав діжки, які вже зовсім порозсихалися в погребі (Тютюнник, Вир) – достављање објекта на одређено
време.
Глаголи са префиксом за- могу да истичу и неконтролисаност кретања објекта који покреће стихија: Як
далеко від батьківщини заніс їх розбурханий холодний вітрюган! (Мушкетик, Біла тінь).
Код префикса за- који се спаја са мотивационим основама глагола са значењем кретања објекта
разликујемо у односу на остале префиксе из наведене групе додатну сему краткотрајне или успутне радње:
Професор на хвилину зайшов до себе і, запитавши чергового лікаря, чи нічого не трапилося, піднявся на поверх
вище (Мушкетик, Крапля крови); В погоні за циганами домчали до кордонів свого району, заїхали до одного
приятеля… (Тютюнник, Вир).
Као што следи из наведених примера, репертоар префикса који изражавају просторно кретање је
разноврснији у украјинском језику, где се запажа синонимија префикса и њихово слободно спајање са бројним
основама глагола који означавају кретање како у једном правцу, тако и у разним правцима. Употреба појединих
префикса у украјинском језику додатно је обележена аспектуалним карактеристикама.
На основу изложене анализе просторних значења глагола кретања у српском и украјинском језику
можемо закључити да се концепција кретања у хоризонталној равни са аспекта посматрача поистовећује са
кретањем унутар затвореног простора. Просторну семантику одређеног глагола упоредо са основним
елементима категоријалне ситуације локализације коју чине објекат локализације, локализатор и оријентир
(Пипер 1997) одређује положај посматрача који свако кретање додатно профилише као удаљавање, промицање
или приближавање. Без фактора посматрача ситуација локализације није потпуна, не може да се објасни
синонимија префикса и предлога са просторном семантиком, као ни метафоризација просторних значења и
њиховог преосмишљавања у правцу аспектуалних арактеристика.

Литература
Апресян 1997: Апресян Ю.Д. Дейксис в лексике и грамматике и наивная модель мира [Текст] /
Ю.Д. Апресян // Семиотика и информатика. Opera selecta. 35. – Москва: „Языки русской культуры“, „Русские
словари“, 1997. – С. 272-298.
Ашић 2004: Ašić T. Predlozi po, na u srpskom jeziku i njihova fizička interpretacija [Text] / T.Ašić // Зборник
Матице српске за славистику, 65-66, 2004. – С. 25-40.
Бугарски 2005: Bugarski R. Slikovne metafore u razgovornom jeziku [Text] / R.Bugarski // Bugarski R. Jezik i
kultura. – Beograd: Biblioteka XX vek, 2005.
Вихованець, Городенська 2004: Вихованець І.Р., Городенська К.Г. Теоретична морфологія української
мови [Текст] / І.Р.Вихованець, К.Г. Городенська. – К. : Університетське видавництво “Пульсари”, 2004. – 398с. –
(Академічна граматика української мови). – Бібліогр.: с. 391-398. – ISBN 966-7671-60-7.
Еhrich 1982: Ehrich V. Da and the System of Spacial Deixis in German [Text] / V.Ehrich // Wissenborn T.,
Klein W. (eds.) Here and There, Cross-linguistic Studies on Deixis and Demonstration. Amsterdam-Philadelphia, 1982.
– P.43-63.
Ивић 1983: Ivić M. Lingvistički ogledi [Text] / M.Ivić. – Beograd: Prosveta, 1983.
Ивић 1985: Ivić M. Lingvistički ogledi, 2. [Text] / M.Ivić. – Beograd: Biblioteka XX vek, 1985.
Ивић 1995: Ивић М. О zelenom konju: Novi lingvistički ogledi. [Text] / M.Ивић. – Beograd: Biblioteka XX
vek, 1995.
Ивић 1999: Ivić M. Lingvistički ogledi, 3, [Text] / M.Ivić. – Beograd: Biblioteka XX vek, 1999.
Ивић 2002: Ivić M. Red reči: Lingvistički ogledi, 4. [Text] / M.Ivić. – Beograd: Biblioteka XX vek, 2002.
Ивић 2005: Ivić M. O rečima: kognitivni, gramatički i kulturološki aspekt srpske leksike: Lingvistički ogledi, 5.
[Text] / M.Ivić. – Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug, 2005.
Johnson 1987: Johnson M. The Body in the Mind: the Bodily Basis of Meaning, Imagination and Reason [Text]
/ M.Johnson. –Chicago – London: University of Chicago, 1987.
Кликовац 2004: Klikovac D. Metafore u mišljenju i jeziku [Text] / D.Klikovac. – Beograd, Čigoja štampa – XX
vek., 2004.
Кликовац, Расулић 2003: Jezik-društvo-saznanje: Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata [Text] /
D. Klikovac, K.Rasulić (ur.). – Beograd: Filološki fakultet, 2003.
Lakoff, Johnson 1980: Lakoff G., Johnson M. Metaphors we live by. [Text] / G.Lakoff, M.Johnson. – Chicago:
University of Chicago, 1980.
Langacker 1987: Langacker R. W. Foundations of Cognitive Grammar, vol.1: Theoretical prerequisites [Text] /
R. W. Langacker. – Stanford, Stanford University Press, 1987.
Langacker 1990: Langacker R. Concept, Image, and Simbol: The Cognitive Basis of Grammar [Text] /
R. Langacker. – Berlin-New York: Mouton de Gruyter, 1990. Розділ V. СЛОВОТВІР: НАПРЯМИ, АСПЕКТИ ДОСЛІДЖЕННЯ

201
Langacker 1991: Langacker R. W. Foundations of Cognitive Grammar, vol.2. [Text] / R. W. Langacker. –
Stanford: Stanford University Press, 1991.
Langacker 2005: Langacker R. Wykłady z gramatyki kognitywnej [Text] / R. Langacker. – Lublin: Uniwersytet
Marii Curie- Skłodowskiej, 2005.
Пипер 1988: Пипер П. Заменички прилози у српскохрватском, руском и пољском језику (семантичка
студија) [Text] / П. Пипер. – Београд: Институт за српскохватски језик, 1988.
Пипер 1997: Piper P. Jezik i prostor [Text] / P.Piper. – Beograd: Biblioteka XX vek, Čigoja štampa, 1997.
Поповић 2008: Поповић Љ. Језичка слика стварности. Когнитивни аспект контрастивне анализе [Text] /
Љ.Поповић. – Београд: Филолошки факултет, 2008.
Расулић 2004: Rasulić K. Jezik i prostorno iskustvo: Konceptualizacija vertikalne dimenzije u engleskom i
srpskohrvatskom jeziku [Text] / K.Rasulić. – Beograd: Filološki fakultet, 2004.
Reichenbach 1947: Reichenbach H. Elements of Symbolic Logic [Text] / H. Reichenbach. – New York, 1947.
Соколова 2003: Соколова С. О. Префіксальний словотвір дієслів у сучасній українській мові [Текст] /
С. О. Соколова / НАН України; Інститут української мови. – К. : Наукова думка, 2003. – 283с. – (Проект
“Наукова книга”). – Бібліогр.: с. 269-280. – ISBN 966-00-0135-5.
Talmy 1983: Talmy R. How Language structures Space [Text] / R.Talmy // Spacial Orientation: theory, research
and Application, H. Pick, L. Acredolo (eds.). – New York: Plenum, 1983. – pp. 225-282.

Извори
Андрићева ризница// www.ivoandric.org.yu.
Електронска библиотека српске књижевности, www.rastko.org.yu.
Електронски речник српског језика.
Золота скарбниця України, Студія „Негоціант“, 2000.
Николић 2004: Николић Данило, Краљица забаве, Београд, Народна књига.
Петровић 2006: Петровић Горан, Разлике, Београд, Народна књига.
Ћосић 2006: Ћосић Добрица, Верник, Београд, Библиотека Новости.
Црњански 2004: Црњански Милош, Сеобе, Београд, Библиотека Новости.

У статті на прикладі зіставного аналізу сербсъких та українських дієслів руху розглядається
концептуалізація просторових відношень у мові з урахуванням фактора спостерігача, який може співпадати,
але й не співпадати в одній особі з мовцем, а також стосовно локалізатора дії. Введення в так звану
категорійну ситуацію локалізації фактора спостерігача дає можливість пояснити випадки полісемії та
енантіосемії префіксів з просторовими значеннями та розкрити механізм переосмислення просторових
значень в напрямку аспектуальних.
Ключові слова: семантична категорія локативності, спостерігач, дієслова руху, аспектуальність,
семантика префіксів.

В статье на примере сопоставительного анализа сербских и украинских глаголов движения
рассматривается концептуализация пространственных отношений в языке с учетом фактора наблюдателя,
который может совпадать, но и не совпадать в одном лице с говорящим, а также относительно
локализатора действия. Введение в так называемую категориальную ситуацию локализации фактора
наблюдателя дает возможность объяснить случаи полисемии и энантиосемии приставок с
пространственными значениями и раскрыть механизм переосмысления пространственных значений в
направлении аспектуальных.
Ключевые слова: семантическая категория локативности, наблюдатель, глаголы движения,
аспектуальность, семантика приставок.

In this work, for example, comparable analysis of Serbian and Ukrainian verbs of motion considered in the
conceptualization of spatial relations taking into account the language factor observer, which may coincide, but do not
coincide in one person from speaking, but also on Locale action. Introduction to the so-called situation Categorical
localization factor enables the observer to explain cases polysemic and enantiosemic prefixes with spatial values, and
reveal the mechanism of re-spatial values in the aspectual direction.
Keywords: semantic category of locality, observer, verb movement, aspektuality, semantics prefixes.

Надійшла до редакції 30 вересня 2009 року.